Međunarodni dan žena slavi se svakog 8. marta, ovaj dan nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava (nema posebne veza sa karanfilima, osim što nam budi lepa sećanja na mame i bake <3). Ovog marta mi smo napravili BeoBalet ciklus „Žene koje su menjale Srbiju“, oda i podsećanje na sve one žene koje su otvorila vrata obrazovanju, putovanju, nauci, sportu, umetnosti za sve nas. Ove žene su menjale istoriju i osigurale su našu budućnost, da samo od nas zavisi.

Mi smo namerno preskočili Klaru Cetkin ovog puta, za nju čujete svakog 8. marta. Ovaj mart posvećen je ženama iz Srbije, da zajedno budemo ponosne.

MILENA MARIĆ ANŠTAJN – Rođena u Austrougarskoj 1875.- živela do 1948. -bila je prva srpska matematičarka žena Alebrta Anštajna. Školu je završila u Rimu, ženski gimnaziju u Novom Sadu, medicinski fakultet u Cirihu. Učestvovala je u svim njegovim istraživanjima tokom čitavog života.

KNJEGINJA LJUBICA (1785-1843) – Ljubica Obrenović, srpska knjeginja i žena kneza Miloša. Za sve vreme vladavine kneza Miloša vodila je neke od najvažnijih državnih poslova. Za razliku od svog muža, bila je pismena i govorila je turski. Majka budućeg kneza Mihaila Obrenovića.

MILENA PAVLOVIĆ BARILI (1909-1945) – Srpska slikarka i jedna od najistaknutijih žena umetničke Evrope između dva rata. Rođena u Požarevcu, a živela i stvarala u Parizu i Njujorku. Najpoznatiji opus njenog stvaralaštva su njeni autoportreti.

NADEŽDA PETROVIĆ (1873-1915) – Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka. Rođena u Čačku, završila gimnaziju u Austrougarskoj, kasnije je bila član Srpskog umetničkog udruženja. Održavala je izložbe u Parizu, Zagrebu i Ljubljani. Godine 1912. otvorila je u Beogradu slikarsku školu. Nadežda je bila akademska slikarka, veliki humanitarni radnik, jedan od osnivača Kola srpskih sestara, ratna bolničarka i još puno toga.

ISIDORA SEKULIĆ (1871-1958) – Srpska književnica, akademik i prva žena u SANU. Rođena je u Austrougarskoj, kasnije je živela u Beogradu. Bavila se umetnošću, politikom i diplomatijom. Njena najpoznatija knjiga „Hronika palanačkog groblja“ prevedena je na sve svetske jezike.

DRAGA DEJANOVIĆ (1840-1871) – Društvena i kulturna aktivistkinja, učiteljica, glumica i književnica. Zalagala se za ženska prava.

MINA KARADŽIĆ (1828-1894) – Rođena i živela u Beču, ćerka Vuka Karadžića, istaknuta slikarka 19. veka. O njenom obrazovanju brinuo se Jernej Kopitar, govorila je engleski, nemački i francuski. Svirala je klavir i slikala portrete.

MITRA MITROVIĆ (1920-2001) – Supruga Milovana Đilasa, bila je književnica, učesnica narodnooslobodilačkih borbi u Drugom svetskom ratu i bila prva ministarka u istoriji Srbije.

MARIJA BURSAĆ (1920-1943) – Učesnica narodnooslobodilačke borbe i prva žena narodni heroj u Jugoslaviji. Bila je bolničarka u ratu.

JELISAVETA NAČIĆ (1878-1955) – Prva žena arhitekta u Srbiji. Upisala je Tehnički fakultet i bila prva studentkinja arhitekture. 1900. godine je završila studije. Ubrzo je postala član udruženja srpskih inžinjera i arhitekata. Radila je u Turskoj, Francuskoj, a svoj pečat ostavila je i u Beogradu.

JASNA ŠEKARIĆ (1965  u Beogradu) Srpska sportistkinja i reprezentativka u streljaštvu. Bila je olimpijski i svetski i evropski prvak u više navrata. Jasna je proglašena za najboljeg strelca milenijuma.

MAGA MAGAZINOVIĆ (1882-1968) Rođena je u Užicu, a živela je u Beogradu. Srpska filozofkinja, aktivistkinja i novinarka, bavila se i umetničkim radom, bila je koreografkinja. Bavila se teorijom plesa i prva je donela modernistički pristup umetnosti čime je doprinela modernizaciju srpskog društva.

KSENIJA ANASTASIJEVIĆ (1894-1981) Prva žena docent i prva žena doktor nauka na Beogradskom univerzitetu.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]