Proleće nam dolazi u sredu, 20. marta tačno u 22.58.
To je sat vremena i dva minuta ranije nego sto smo učili u školi. Sve se ubrzava, tako i dolazak proleća, ali to je nešto čemu se radujemo. Oduvek je proleće označavalo čaroban period promena, obnova i radjanja, zato baš danas dobro razmislite. <3
Naše omiljeno delo koje opisuje ovo romantično godišnje doba je „Alegorija proleća“ ili „Primavera“ renesansnog italijanskog slikara Sandro Botičelija. Pogledajte ovu tajanstvenu sliku i poronadjite skriveno značenje. To je dobra vežba. ;) Ako budete koristili školski ključ, prepoznaćete više od 30 različitih biljaka na slici – eto zbave za celu porodicu. Stvarajte vaše Alegorije.
Botičeli je Alegoriju proleća naslikao oko 1482. godine tehnikom ulje na drvetu. Ovo delo danas predstavlja jednu od najčuvenijih mitoloških alegorija. Slika se danas nalazi u galeriji Ufici u Firenci, a prvobitno je naslikana za vilu di Kastelo po porudžbini Lorenca di Pjerfranceksa Medičija.
Slika prikazuje simbolično radjanje proleća u vrtu narandži (obavezno posetite kultni „Vrt narandži“ kada vas put odvede u Rim), u kojem se nalazi šest ženskih figura, dve muške i beba kupidon. Sliku treba gledati sa desne na levu stranu. Sa desne strane vidimo Zefira boga vetra, koji drži Klori, koja se preoblikuje u Floru boginju proljeća. U sredini je lik Venere koja prizoru daje stabilnost, dok je iznad nje njen sin Kupid koji baca strele. Sa leve strane su tri Gracije (Harite) koje plešu, a odmah do njih je Merkur koji sa mačem u ruci tera oblake.
Ovi likovi Božanstva i Nimfi predstavljeni su u nestvarnom krajoliku, a njihova odeća naslikana sa brojnim detaljima i naborima. Alegorija proleća je prva slika na kojoj je Botičeli slikao graciozne likove lepih, izduženih devojaka u idealizovanom ambijentu.
