Žar ptica je prvo baletsko ostvarenje Stravinskog.

U ovom delu mladi kompozitor je prvi put objavio svoj izuzetni talenat i, u poređenju sa prvom simfonijom i ostalim prethodnim ostvarenjima, Žar ptica predstavlja ogromni korak napred. Po mnogo čemu ovo delo za kompozitora ima prelazni karakter, jer se njime završava proces učenja i prikupljanja znanja i sadrži već u zametku mnogo od onoga što će se u velikom sjaju pojaviti u Petruški i Posvećenju proleća. Po svom muzičkom jeziku Žar ptica, još uvek u velikoj Meri pripada školi Rimskog-Korsakova. Ipak, čuvena balerina Ana Pavlova odbila je da igra u ovom baletu zbog ’užasne muzike’ ali su Fokin i Karsavina doprineli njenom uspehu.

Muzika Žar ptice u osnovi je dekorativno-slikovitog karaktera, u njoj se po prvi put ispoljava ogromni koloristički talenat Stravinskog. Sam princip tretmana orkestra, još uvek je u tipičnom maniru Petorke (ali ne bez francuskog uticaja). Balet je urađen prema tradiciji ruske opere bajke i obiluje magijsko-fantastičnim elementima. Tematika je bazirana na ruskoj naraodnoj bajci o Ivanu Careviću koji je pobedio zlog Kaščeja. Dakle reč je o temi koju su do tada već obradili i drugi ruski kompozitori, a posebno Rimski-Korsakov u operi Kaščej besmrtni i u Sadku (koristi motive narodnih pesama i bilina (junačke pesme slične našim epskim pesmama).

Siže: Ivan Carević u šumi vidi pticu divnog perja i hvata je. Ptica ga moli da je oslobodi i za uzvrat mu daje pero koje će da ga štiti. Šuma je vlasništvo besmrtnog čarobnjaka Kaščeja koji ljude pretvara u kamenje ili ih drži u zarobljeništvu. Ugledavši najlepšu od svih princeza, Ivan želi da je oslobodi, ptica peva i uspavljuje stanovnike šume, prevario je Kaščeja i ženi princezu. U ovom baletu srećemo mnoge likove koji su nam poznati iz Koščeja besmrtnog Rimskog-Korsakova (tačnije, Koščej i Sadko koristili su motive narodnih pesama i bilina). Međutim, postoji i suštinska razlika: lik same Žar-ptice u ruskoj bajci nije predstavljen u konkretnom ljudskom liku, već kao oličenje ljudskog sna o prekrasnom, ali otrovnom svetu. (“Ne uzimaj pero, biće nesreće!”, kaže se u bajci).

Ovaj balet ujedno označava i početak kompozitorovog ’ruskog perioda’ u kome nastaju dela u kojima Stravinski tretira folklor prateći principe komponovanja ruske petorke – Stravinski u ovom delu za orkestar piše pre svega po uzoru na Sadka i Zlatnog petlića Korsakova: čovečanski svet Ivana i princeze predstavljen je dijatonikom, a fantastični, natprirodni svet Kaščeja i Žar ptice hromatskim orijentalnim arabeskama i pentatonikom.

Izgradnja muzičke dramaturgije Žar ptice zasnovana je na suprotstavljanju kontrastnih intonacionih sfera, tipičnom za rusku epsku operu:

  1. sa jedne strane je mračno, infernalno carstvo Kaščeja – Kaščej kao simbol moći predstavljen je udaraljkama, limenim duvačkim instrumentima i metro-ritmičkim variranjem (prve naznake nove kompozicione tehnike na kojoj će u budućnosti graditi celokupnu strukturu dela),
  2. sa druge strane je vilinsko-orijentalna sfera Žar ptice – predstavljena je hromatikom, harfama, drvenim duvačkim instrumetnima i gudačkim instrumentima);
  3. sa treće strane je čovečiji svet, svet ruskog naorda koji predstavlja Ivana Carević – muzički okarakterisan narodnim melodijama nalik na folklorne i hornom.

Celokupna muzička dramatrugurgija zasnovana je na supostavljanja ovih triju sfera: početak baleta – uvod i začarano dvorište Kaščeja – zamenjuje se intonacionim svetom Žar-ptice (Pojava, Ples, Plenjenje, Molba). Zatim se pojavljuje sve ruske pesmenosti – slika začaranih prinčeva i Ivana Carevića, čije smo teme čuli i u prethodnom delu.

Različite intonacione sfere u baletu ne samo da se smenjuju, već kao i da senče jedna drugu: takvi su, recimo, nonakordi začaranih prinčeva: njihova ruska intonaciona osnova ponekad kao da je “otrovana” hromatizmom Kaščejevog carstva – čime je muzički dočaran dramski zaplet. Na sličnu muzičku situaciju nailazimo i u plesu Kaščejevih sluga koji su pod dejstvom čari Žar ptice: hromatsku temu Kaščeja senči orjentalno-vilinska boja koja je karakteristična za temu Žar-ptice.

Karakterizacije likova: muzika baleta ima odgovarajuće malo zaokruženih melodija-tema. Već u ovom delu Stravinski je uveo kratke popevke, karakteristične za njegov budući stil. Kontrastnost ovih lajtintonacija određuje se prvenstveno tembrom i tonalitetom. Tako se za Kaščeja vezuje hromatika, umanjeni i pentatonski nizovi, tembr niskih drvenih duvača i “teškog” lima. Zvučni svet Žar-ptice prepoznajemo po orijentalnom prizvuku, malosekundnom opevavanju i paralelnim pokretima kvinti, prekomernih trozvuka, a takođe i celostepenim i tritonalnim sazvucima i nonakordima (Skrjabinovska harmonija). U orkestru se koriste drveni duvači, čelesta, harfa, ksilofom, tremolo gudača. Za treći intonacionu sferu vezana je dijatonika ruske narodne pesme – u stilu Borodinove postavke “autentičnih” narodnih melodija.

Stravinski je koristio samo dva citata: Po baštici (jedna od tema prinčeva u kolu) i Ne njiše se vrba kod kapije (u finalnoj sceni slavlja). Autor ne citira melodije u potpunosti, već samo koristi početno melodijsko zrno, koje podvrgava slobodnom intonacionom razvitku. Nakon dva takta citata Po baštici ide dvotakt koji je komponovao Stravinski, zatim još dva njegova takta, pa dva originalna, narodna. Dakle, u prateći tradiciju ruske instrumentalne muzike, varijantnost se javlja kao jedna od osnovnik karakteristisika treće sfere. Naime, možemo nabrojati više od deset varijanti mnogih jednotaktnih ili dvotaktnih popevki, iz kojih autor iščlanjuje najmanje intonacije, sve do lakonskih trihorada, varira njihove sazvšetke. U partituri zadivljuje majstorstvo polifonog tkanja, raznoobraznost ulančavanja popevki, strete, varijatnih ponavljanja.

Ali, bezuslovno je u Žar ptici najupečatljivija orkestracija. U prvoj redakciji od udaraljki postojali su: timpani, triangli, bubalj, ksilofon, zvončići, pjati, veliki bubanj, tam-tam. U partituru su uvedeni i čelesta i klavir, bas i tenor tuba i basklarinet. Postoje izražajni solistički instrumenti: fagot (“peva” uspavanku), solo-horne koje podsećaju na lovački zov (u intonacijama carevića pri pojavi u Kaščejevom carstvu), solo-oboa prati kolo prinčeva.

Takođe, interesantne su kombinacije instrumenata i njihovo tretiranje: u Začaranom sadu – zatvorene horne, tremolo violina i viola koje imitira zvuk flauta. Stretno izlaganje popevki pri pojavi Žar-ptice u drvenim duvačima stvara utisak pokreta krilima. (Žar-ptica ≈ Sadko, zlatasta zvučnost zlatnih ribica). Moljenje Žar-ptice najčešće se slika flautom na fonu čeleste i harfi; limeni duvači gotovo da se ne pojavljuju kada je tema u vezi sa pticom.

Zato su limeni d.i. majstorski iskorišćeni u Dolasku Kaščeja: dve tenor i dve bas tube, tenor i bas tromboni, niske horne i niski fagoti, kontrafagot i gudači predstavljaju strašni glas Kaščeja, u fff, uz udaraljke.

Muzika + radnja

Uvodna muzika baleta ocrtava začaranu sliku mračnog Kaščejevog carstva. Na ostinatnoj figuri basova zvuče kratki motivi niskih limenih i drvenih duvača. Čuje se lagani dašak vetra (glisando flažoleta u gudačima) – i ponovo sve zamire u skamenjenoj nepokretnosti. Reskim kontrastom zvuči pojava Žar ptice, koju juri Ivan Carević. Otpočinje blještavost i svetlucanje u orkestru. U laganim pasažima i trilerima drvenih duvača i gudača, glisandu harfi i čeleste, protiče ples Žar ptice koja pokušava da umakne Careviću. Muzika ovde ima čisto dekorativni karakter, sva je sačinjena od blještavosti i jarkosti orkestarskih boja. Zadržani akordi sordiniranih horni simbolizuju hvatanje Žar ptice (partiturni br. 27). Muzika postaje tamna, pojavljuje se hromatika (svet čudesnog) – Žar ptica moli Carevića da joj vrati slobodu. Počinje ples Žar ptice koji donosi egzotičnu melodiju za solo obou, engleski rog i violu. Nakon plesa Ivan dozvoljava ptici da bude slobodna, a ona njemu za uzvrat daje jedno pero kojim će mu se nekada odužiti za njegovu dobrotu.

Muzika ponovo postaje mračna i Ivan se sprema da napusti Kaščejevu baštu. Međutim, u tom trenutku se pojavljuje trinaest začaranih princeza. Muzički, ovaj trenutak je prikazan zvukom violina u visokom registru i drvenih duvačkih instrumenata. Dakle, Stravinski prebacuje muziku u novu intonacionu sferu. Igra princeza sa zlatnim jabukama tako predstavlja ljupki orkestarski skerco, obeležen neobičnim smenjivanjem laganih, gracioznih i ritmički gipkih orkestarskih odsjaja, nakon koga sledi Kolo princeza, napisano u tradiciji kompozitora Ruske petorke i dosta blisko muzici Rimskog-Korsakova. Na sceni se princeze igraju zlatnim jabkama. Muzika staje u trenutku kada se pred njima pojavljuje Ivan (zvuk solo horne koji kroz celu kompiziciju prati Ivana). Princeze ga pozivaju da sa njima igra ples.

Do kraja plesa, Ivan i najmlađa princeza će se zaljubiti jedno u drugo, ali je njihov poljubac prekinut zvukom truba koje označavaju da se princeze moraju vratiti u Kaščejevu palatu. Odmah nakon rastanka, Ivan odlučuje da spasi princezu iz zamka. U svetlosti jutra koje se budi pojavljuju se strašni nagoveštaji Kaščejevog carstva. Ipak, čim je dodirnuo zlatnu kapiju, oglasile su se sirene i Kaščejevi podanici su uhvatili Ivana. Za njihovu karakterizaciju Stravinski primenjuje tradicionalna sredstva ruske škole – hromatiku, prekomerna sazvučja, celostepenu lestvicu.

Kaščej se zatim pojavljuje pred Ivanom – ovaj trenutak je muzički okarakterisan timpanima i bubnjevima – i suočava se sa njim. Princeze se uključuju u raspravu i staju na stranu princa (zvuk drvenih duvačkih instrumenata). Nakon pauze, Kaščej počinje da pretvara Ivana u kamen – muzički prikazano u talasima dubokog zvuka tuti orkestra. U tom trenutku Ivan se seća da mu je Žar ptica dala pero i poziva je. Žar ptica se pojavljuje i začarava Kaščeja i njegove sluge da plešu. Neveliki Ples Kaščejevih sluga pod činima Žar-ptice ne donosi novi materijal, već samo uvodi u kulminacionu numeru baleta – Pogani ples Kaščejevog carstva, najjarkiju i najmračniju (i u pogledu muzike i u pogledu orkestracije) numeru koja svojom divljom atmosferom najavljuje ritualne scene Posvećenja. Na fonu teškog topota timpana zvuče mračni sinkopirani motivi plesa nečistih sila. Ples postaje sve pomamniji do javljanja neizdrživog piska i topota u orkestru. Nagli prekid dolazi u trenutku strašne kulminacije, nakon kojeg se javlja kontrastna, pogotovo po tananosti orkestarskog kolorita, i očaravajuća Uspavanka Žar-ptice. Njena melodija poverena je visokoj deonici fagota  (Stravinski fagot još jasnije ističe u uvodu Posvećenja). Prozračnost orkestarske fakture podcrtana je većim diviziranjem gudača i vazdušastim flažoletima harfi. Kaščejeva smrt i smrt njegovih podanika simbolišu pobedu svetlih sila, te se balet završava apoteozom. Naime, finale počinje solo hornom (motiv Ivana Carevića) koja je zasnovana na izboru različitih folklornih melodija koje su orkestarski razrađene i iskombinovane u jednu numeru.

Autor teksta: Maša Spaić[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]