Secret Santa je Božićna tradicionalna igra na Zapadu prema kojoj članovi porodice, prijatelji ili članovi grupe nasumično dodeljuju jedni drugima ime osobe kojoj daju poklon.
Identitet darodavca treba da ostane tajna i ne treba ga otkrivati. Osnovna ideja je da se učini dobro delo i da se neko obraduje.
Tradicija davanja anonimnih poklona za Božić ima svoje korene u Skandinaviji, gde je Secret Santa poznat pod nazivom Julklapp. Ova reč je složenica od Jul, što znači Božić i Klapp, što znači kucanje. Dakle reč je o Božićnom kucanju na vratima. Naime, u skandinavskim zemljama tradicija nalaže da glasno pokucate na vrata, otvorite vrata i bacite poklon u sobu ili ga na drugi način ostavite, a da vas ukućani ne vide. Neki smatraju da ovaj običaj potiče od ideje Keta Rupreta (Sluge Ruperta) koji luta od kuće do kuće i deli poklone, služeći svom gospodaru, Svetom Nikoli (to jest, Deda Mrazu). Skandinavski Julklapp ima još jedan simpatičan običaj: umesto pisanja imena na poklonu, učesnici pišu kratku i smešnu poruku. Na osnovu napisanog, gosti treba da shvate koji je poklon kome namenjen, obično uz mnogo smeha
Na nemačkom, reč za Secret Santa je vichteln, koja takođe ima nordijske korene. Vichtel su zapravo neka vrsta sićušnih domaćih duhova koji, prema skandinavskim bajkama, stoje rame uz rame sa stanovnicima kuće, čineći dobro i pomažući. Za Božić je vreme na jako bitno i stoga Božićni pomoćnici imaju važan zadatak da pomognu Deda Mrazu pri isporuci poklona.
Sa druge strane, smatra se da je na razvoj i uspostavljanje Secret Santa tradicije na Zapadu uticao i filantrop Lari Din Stjuart, koji je 1979. godine rešio da daje tajne poklone tokom praznične sezone. U stvari, Stjuart je godinama anonimno donirao novčanice od 100 dolara siromašnim ljudima u državi Kanzas. Takođe je donirao 25.000 dolara ljudima u Njujorku nakon terorističkih napada 11. septembra. Kako Stjuart nije otkrio svoj identitet sve do pre nekoliko godina, ljudi su ga zvali tajnim Deda Mrazom.
Pošto je ova tradicija rasprostranjena po celome svetu, ona se u različitim državama zove na različite načine. Ipak, ono što je zajedničko svim ovim imenima je da se odnose na osobu ili stvorenje koje ljudima donosi darove. Tako, na primer, u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu, ova tradicija se naziva Secret Santa; u Irskoj, Kanadi, Austriji i Australiji se pored ovog imena koristi i ime Kris Kindl (Hrist dete); na Filipinima ova tradicija se zove Monito-Monita, a u Dominikanskoj Republici se naziva Angelito; u Španiji i zemljama Latinske Amerike, ova tradicija naziva se amigo invisibile.
Kako se igra Secret Santa?
Secret Santa se ne razlikuje mnogo od klasične razmene poklona. Ono što ga čini drugačijim jeste da se pokloni moraju davati anonimno. Zbog toga, Secret Santa se igra u velikim timovima. Ime osobe kojoj ćemo se daje poklon bira se nasumično, izvlačenjem papirića iz šešira. Uz svoja imena, ljudi ponekad zapišu i listu stvari koje vole i ne vole kako bi pomogli svom tajnom Deda Mrazu. Nakon toga, sledi kupovina poklona i određivanje vremena za razmenu poklona. Kada svi otvore svoj poklon, vreme je da pogode ko je dao kome poklon. Obično svaka osoba pogađa svog tajnog Deda Mraza. Kada svi pogode, vreme je za uživanje u divnim poklonima koji su razmenjeni!
Autor teksta: Maša Spaić[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
