Ovaj 8. mart rešili smo da posvetimo srpskim Knjeginjama i Kraljicama dinastije Obrenović i Karađorđević.

Mnoge među njima su svoje živote posvetile opismenjavanju naroda, otvaranju škola i bolnica. One su žene koje su menjale Srbiju i u mnogo čemu bile su hrabre!

Dinastija Karađorđević

Jelena Petrović (1765–1872)

Jelena Petrović, bila je žena vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka i osnivača dinastije Karađorđević i ćerka jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića. Rođena je u Masloševu blizu Kragujevca. Jelena je važila za lepu, skromnu, vrednu i pametnu devojku. U braku sa Karađorđem rodila je sedmoro dece. Bila je gostoljubiva domaćica u čijoj kući se služila kafa sa mlekom, koja se u to vreme pila samo u najotmenijim kućama.

Kneginja Persida (1813–1873)

Persida Karađorđević je bila supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Karađorđevića. Rođena je u Brankovini i odrasla je u uglednoj i obrazovanoj porodici Nenadović. Persidin deda je bio Jakov Nenadović, prvi ministar policije, a njegov brat čuveni prota Mateja Nenadović. Bila je devojka izražajnih crta lica, mudra, obrazovana, rečita i odlučna. Kada je njen muž Aleksandar postao knez, Persida je imala veliki uticaj na političke prilike u zemlji. Kneginja Persida Karađorđević je zaslužna za osnivanje prvog beogradskog pozorišta, Teatra na Đumruku. Kneginja Persida je rodila desetoro dece, a njen najstariji sin Petar postao je kralj Srbije i, nakon Prvog svetskog rata, vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kneginja Zorka (1864–1890)

Zorka Karađorđević rođena je na Cetinju kao ćerka crnogorskog kralja Nikole Petrovića Njegoša. Na krštenju dobila je ime Ljubica, a kum joj je bio Mihailo Obrenović. Od milošte dobila je nadimak Zorka. Kao i sve crnogorske princeze, Zorka je obrazovana i školovala se u Rusiji, u Petrogradu. Zorka je bila elegantna devojka, energična, duhovita, bistra i veoma obrazovana.

Kraljica Marija (1990–1961)

Kraljica Marija Karađorđević bila je ćerka rumunskog kralja Ferninada. Bila je izuzetno obrazovana i školovala se u Engleskoj. U čest njenog venčanja sa kraljem Aleksandrom podignut je spomenik Neznanom junaku na Avali. Kraljica Marija je bila voljena u narodu. Otvarala je škole, obdaništa, bolnice i poklanjala novac humanitarnim organizacijama. Pomogla je gradnju Dečije klinike u Tiršovoj ulici, brinula je o Društvu Crvenog krsta i potpisala je Povelju o pravima deteta. Bila je specifična i po tome što je bila jedna od retkih žena koja je vozila auto i bila je pokroviteljka Srpskog automobilskog kluba. Omiljeni cvet joj je bio Ljiljan.

Dinastija Obrenović

Kneginja Ljubica (1785–1843)

Kneginja Ljubica Obrenović je rođena je na planini Suvobor Bila je udata za kneza Miloša Obrenovića. Tokom Drugog srpskog ustanka Ljubica je učestvovala kao bolničarka. Knez Miloš je naredio izgradnju Konaka kneginje Ljubice. Kneginja Ljubica je opisana kao žena viteškog izraza lica, prirodna, vredna i uvek spremna da pomogne drugima. Bila je puna vrlina, darežljiva, nesebična, sažaljiva i pomagala je mnoge školovane ljude. Volela je zavičaj i jahala je konje.

Kneginja Julija (1831–1919)

Kneginja Julija Obrenović je bila žena kneza Mihaila Obrenovića, a potiče iz plemićke porodice. Njihovo vreme je donelo Srbiji napredak privrede, otvaranje bolnica, škola, uspon umetnosti i novi način svakodnevnog života. Pomagala je siromašnim porodicama, darovala osnovne škole, pratila je koncerte. Kneginja Julija je volela modu i želela je da devojkama i ženama u Srbiji približi lepotu haljina i nakita koje i ona sama nosila. Podržala je uvoz haljina iz Beča i Pariza, a onda su iste te haljine počele da se prave i u Srbiji. U vreme njene vladavine na srpskim dvorovima redovno su se organizovali balovi po uzoru na evropske.

Kraljica Natalija (1859–1941)

Kraljica Natalija Obrenović je bila supruga kralja Milana. Rođena je u italijanskom gradu Firenci, a poreklom je bila iz Rusije. Natalija je imala dobro obrazovanje i bila je bistra, pametna, časna i plemenita. Za vreme vladavine kralja Milana, Natalija je organizovala prijeme koji su podsticali napredak Srbije, dok je subotom organizovala Balove. Pomagala je Žensko društvo i časopis Domaćicu, devojačke škole, Srpsko lekarsko društvo i Veliku školu.

Kraljica Draga (1866–1903)

Kraljica Draginja Draga Obrenović je bila žena kralja Aleksandra i poslednja kraljica iz dinastije Obrenović. Rođena je u Gornjem Milanovcu. Kraljica Draga je bila obrazovanija od mnogih devojaka svog vremena i zalagala se za razvoj obrazovanja i umetnosti u Srbiji. Pre kralja Aleksandra, Draga je bila udata za lekara Svetozara Mašina. Radila je u redakciji uglednih novosadskih novina Zastava i bila je član Beogradskog novinarskog društva.

Preporučujemo da pročiteta knjige izdavačke kuće Pčelica :Kneginje i kraljice dinastije Karađorđević i Kneginje i kraljice dinastije Obrenović, koje su bile izvor ovog teksta koji je priredila naša Maša Spaić.