Da li znate kako sve bajke počinju?
Jednog lepog dana Ljubica se pitala kako da organizuje najčarobniju zimsku ekskurziju, koju će deca pamtiti zauvek. <3 Počela je da mašta… o bajkovitom smeštaju u šumi koju okruzuju brda, zatim toplom kakau, mirisu cimeta i slatkim kolačićima. Naravno to nije bilo dovoljno, nama je neophodna kultura! Zbog toga smo mislili da je dobro da se poseti neki dvorac, grad, pozorište i muzej… Ali nismo odustajali u svojoj mašti ni od zimskih radosti i uzbudjenog dečijeg smeha. Izazov je bio smestiti takav program u 6 dana.
Vi dobro znate da se u svakoj pravoj bajci uvek pojavljuje vila! Upravo u tom trenutku nama se javila naša prva dobra Vila Polona Račič, najbolji turistički vodič u Sloveniji. Mi smo njoj poslali pismo u kome smo detaljno opisali kako smo mi zamislili Zimsku BeoBalet Bajku na Pohorju u Sloveniji, a ona je nama već kroz nedelju dana poslala gotov program. Nismo svojim očima mogli da poverujemo da je sve o čemu smo sanjali ona pronašla, povezala i organizovala samo za nas! <3
Zapamitite bajke su neponovljive, zbog toga su čarobne! Ova bajka nastala je specijalno za BeoBalet i mi je velikom radošću delimo sa vama. Želimo da vam budemo inspiracija za čarobno zimovanje sa decom na Mariborskom Pohorju!
Srce i duša naše zimske bajke je na istočnim padinama Pohorja u selu Planica iznad Frama. Tu su Nebesa na Pohorju, tu je naša turistička farma “Pri Kovačniku”, koja je dobila nagradu za najbolju turističku farmu u Sloveniji za 2018. godinu i Tripadvisor Travelers choice za 2016. godinu, kao i ocenu sa 4 jabuke sto je najviši znak kvaliteta usluge na turistickoj farmi. Mi još nismo smislili nagradu koju bismo dodelili ovoj bajkovitoj farmi i tim predivnim ljudima, koji su nam pružili toliko ljubavi, paznje i lepote.
Ako želite da pobegnete od gradske vreve i da uzivate u miru, svežem vazduhu, netaknutoj prirodi, neverovatnim preukusnim domaćim kulinarskim specijalitetima ovo je pravo mesto za vas. Mi smo se ponovo povezali sa prirodom… odmorili smo dušu…usporili smo misli… a sa kuinarskim specijalitetima naše druge Vile predivne Barbare Štern vratili smo se u detinjstvo!
Da li znate kako se najbrže putuje kroz vreme – sa zalogajem neke hrane koja vas podseti na ljude i mesta! Tako je čarobna Barbarina kuhinja Ljubicu instant vratila u detinjstvo i kuhinju njene babe Milene! Domaća juneća supa, rolati sa mesom, domaće njoke i rezanci, štrudla, pita od organiskih jabuka, kompot od tresanja… a sve servirano u finom porcelanu na kariranom uštirkanom stoljnjaku. Svaki detalj i obrok je pripremljen od najkvalitetnijih sastojaka sa puno pažnje i ljubavi! Dodjite da se napunite ljubavlju – to je suština! O vama će brinuti divna porodica: Danilo i Barbara, njihova predivna ćerka Julija (koja ce vam pokazati sva skrivena mesta Nebesa na Pohorju, te njihove livade i šume), talentovani sin Alijaš koji fantastično svira tradicionalnu slovensku muziku na harmonici i naravno predivna baka Angelica.
U okviru turističke farme “Pri Kovačniku” je njihov veoma poznat restoran u Sloveniji, koji je vikendima u napred rezervisan. To je mesto gde slovenske porodice dolaze da proslave svoje najvažnije dogadjaje. Pored jedinstvenog restorana na farmi (koji mora da ima 50% svojih organskih proizvoda), tu je i shop gde mozete kupiti razne putere, ulja, prirodne pekmeze bez šećera, kompote, čajeve, testeninu, hleb… Farma raspolazže i sa bajkovitim sobama u kojima smo mi bili smešteni.
Ceo kompleks “Pri Kovačniku” je kombinacija prirodnih materijala, najbolje tradicije i maksimalnog komfora! <3
Razdaljina izmedju Beograda i grada Frama izdnad kojeg je naše selo Planica je 530 kilometara. Mi smo naravno putovali sa Arrivom – gde se osećamo maksimalno sigurno kada vodimo decu! Stize se za nekih 7 sati vožnje sa dve kratke pauze.
Kako smo i ranije naveli mi iskreneno verujemo da je ključ uspeha putovanja sa decom, zapravo njihova priprema! Ovog puta imali smo ozbiljan i pažljivo osmišljen program aktivnosti za svaki dan. Cilj je bio da deca vide što vise značajnih mesta, da nove stvari nauče i probaju, ali da im program bude maksimalno zanimljiv i uzbudljiv. <3
- dan
Nakon dva puta otpevanog repertoara BeoBalet hora :), dve granice i dva stajanja, stigli smo u Fram, gde smo se našli sa Polonom koja nas je odvela do turističke farme “Pri Kovačniku”. Brzo smo se smestili u nase sobe na spratu (dogovor ko sa kim u sobi spava je kratko trajao <3) i zatim smo sišli na rucak. Tu smo prvi put shvatili da će ova ekskurzija biti mnogo više od onoga što smo očekivali (a poznato je da Ljubica ima velikaaaa ocekivanja ;)). Specijaliteti su počeli da se nižu, a naša nepca su se topila u rapsodiji ukusa.
Nakon ručka deca su bila uzbudjena da se raspakuju! Kada dobiju takv zadatak da rasporede svoje stvari, oni se osecaju odgovorno i zaista se trude. Tako lako uče i vežbaju organizovanost i red. Na kraju svako dobija osećaj ponosa! Mi imamo pravilo da svako vece pred spavanje ocenjujemo sobe, ne moramo da vam kažemo da su sve sobe uvek cakom – pakom sredjene. :)
Deca nisu bila umorna, ne, ne! Izasli smo u šetnju da se upoznamo sa okolinom. Prvi dan je uvek tako uzbudljiv, sve je novo i iznenadjenja su na svakom koraku. Tako nas je spazio Danilo koji nas je odmah poveo u obilazak farme i pokazao nam je štale gde su deca videla krave, telad i ponija. Ne moramo da kažemo da njihovoj radosti kraja nije bilo, a mi smo videli kako su dobro organizovane savremene farme!
- dan
Odmah nakon doručka krenuli smo u šetnju. Želili smo da se dobro upoznamo sa Nebesima na Pohorju. Vodič kroz pohorske šume i livade bila nam je Polona, ali i mala Julija.
Prva destinacija nam je bilo “Pontikova omorika” retka vrsta drveta koja je izrasla iznad potoka, širine trupa 2,4 i visine 35 metara. Do čarobnog drveta (kako su ga naše devojčice nazvale) dolazi se prvo asfaltiranom stazom, a zatim stazom kroz šumu.
Ukupna šetnja do drveta trajala je oko 45 minuta. Kako su deca prvo išla nizrdo, pa uzbrdo bilo je interesantno gledati ih… neko je rekao da je zbog blata šuma prljava. Preporucujemo da deca što češće šetaju po različitom terenu i svim vremenskim prilikama (Kosutnjak, Avala, Kalemegdan, Gučevo…)!
Druga destinacija nam je bila Crkva na Planici. Kapela je sagrađena 1679. godine, a crkva 1816. godine. Nalazi se na prekrasnoj panoramskoj poziciji, tu je i stara lipa koja je jedna od najdeblji u Sloveniji. Tu su se naša deca odmorila i poigrala. Deca iz okruga imaju tradiciju da tu sakriju kutijicu sa igračkama. Julija je sa nama podelila tu priču, pa je istog časa počela velika potraga za blagom. Kada su pronašle kutiju, ostavili smo novu igračku i pojurili da što bolje sakrijemo kutiju. Do farme smo se vratili drugim putem, a usput smo slušali ptice, gledali guštere i razne pečurke.
Drugog dana devojčice su imale i svoj prvi nastup u Sloveniji. Bile su oduševljene da se presvuku i odigraju varijacije za goste koji su uzbudjeno iščekivali njihov nastup. Bile su ozbiljne, ponosne i jedva su cekale da pokazu kako se to igra balet. <3
Nakon ručka išli smo u posetu drugoj farmi – to je prva organska farma u Sloveniji. Na njoj se sve životinje slobodno kreću, pa je bilo idealno deci pokazati koke, guske i krave. Obe farme u svom dvoristu imaju igraliste za decu, tako da svaki put kada negde krenemo bude jedan krug ljuljanja, penjanja i vrtenja.
Definitivno vrhunac drugog dana i nezaboravno iskustvo je RADIONICA MESENJA HLEBA! U okviru naše farme postoji poseban predivan prostor za razne grupne radionice. Nasa prva radionica je bila mešenje hleba i to je na decu ostavilo zaista veliki utisak. Za velikim stolom svi smo se poredjali, svako je dobio brašno za mešenje i malu valjušku testa. Kada su završile mešenje, tada su dobile semenke za hleb. Tako je neko pravio ježiće, neko pletenice, djevreke ili lepinjice. Barbara je obeležila svaki hleb pre pečenja, da bismo kasnije znali ko je šta napravio.
Dok su srećno mahale sa rukama punim brašna i zavlačile prste u elasticno testo Ivana <3 <3 <3 je decu naucila i pesmicu:
Ruke perem, brasno sejem, kapica na glavi,
Mesim testo, tako vesto, kao pekar pravi
Veliko je oduševljenje zavladalo je kada su videle da je za večeru poslužen njihov hleb! Prvo smo se divili svakom ispečenom hlebu, pa je svako jeo ono sto je umesio – nista sladje nje bilo!
- dan
Za treći dan BeoBalet zimske bajke deca kazu da je bio najbolji na svetu! Nakon doručka, otišli smo autobusom u posetu našoj predivnoj vili Poloni u mesto Pod Livade koje se nalazi u šumi. Nakon čaja i štrudle, krenuli smo na Roglu!
Deca su jedva cekala da stignu i da zimske radosti počnu!
Rogla je planinska lepotica na 1.517 metara nadmorske visine koja ima odlične staze za skijanje, ali i zabavne sadržaje za decu. Mi smo na Rogli šetali, kliskali se, grudvali i ručali. Imali smo uplaćeno i adrenalinsko sankanje u srcu bajkovitih pohorskih šuma, ali smo odlučili na licu mesta da to ipak ne želimo. Ići ćemo kada još malo porastemo. <3.
Nakon zimskih radosti na Rogli, usledilo je kompletno presvlačenje u autobusu (da li možete da zamislite kako je izgledalo ujutru pakovanje za ovaj dan? J). Prvo smo svratili na kolače u poslastičarnicu u Šempeter v Savinjski dolini. Zatim smo nastavili put za Žalec i požurili u posetu Muzičkoj i baletskoj školi “Risto Savin”. Kakva je to dobrodošlica bila za nase balerine! Divan direktor škole gospodin Goraž pozdravio je i dočekao našu decu, zatim smo krenuli u obilazak škole. U velikoj baletskoj sali starije balerine u klasi profesorke Ines Mandelj odigrale su deci poznate klasične varijacije. Ne znamo sta je divnije škola, sala, direktor, profesorka ili balerine. Samo da se zna u ovoj školi rade i predivne profesorke gitare!
Sa velikim zadovoljstvom možemo da najavimo buduću saradnju izmedju naših škola! Balerine iz Slovenije dolaze nam u goste u junu, a mi smo devojčicama obećali da dolazmo ponovo i da ćemo imati koncert. <3 Usledio je još jedan mini koncert u svečanoj sali škole, nastupila je predivna mala pijanistkinja Lucija!
Ako ste pomislili da su deca na putu od Žaleca do Planice spavala – niste u pravu! Nasim autobusom uvek se ori pesma! Moramo profesorkama muzike da kazemo da hitno spremaju novi repertoar za BeoBalet hor. :)
- dan
Ovaj dan je bio posebno važan za devojčice. Išli smo u goste Osnovnoj školi u Framu. Tako da smo od ranog jutra počeli da spremamo pundje i baletske kostime. Ucčenici dva II razreda su nas ugostili. Imali smo priliku da vidimo kako izgledaju skole u Sloveniji, njihove učionice i nastavni program (svidelo nam se veoma…).
Divne učiteljice spremile su program u kome su se smenjivale tradicionalne slovenačke plesne i muzičke tačke. Zatim, balerine su odigrale par klasičnih baletskih koreografija. Najlepši deo druženja je bio kada smo zajedno učili srpske i slovenačke pesme i kada smo svi zajedno probali da igramo balet. Naša deca su zapamtila: Nije lako biti baletka! Veliko hvala divnoj učiteljici Smiljanki Šimundža, sa kojom ćemo tek saradjivati!
Posetili smo Dvorac Rače koji potice iz prve polovine 16. veka. Arhitektonska osnova dvorca ima oblik kljuca i deci je bilo interesantno da gledaju maketu na kojoj se to jasno videlo. Slika zamka se vremenom menjala, kako promenom vlasnika, tako i dolaskom razlicitih stilova kroz vekove. Unutar dvorca nalazi se “Bela dvorana” koja je zbog savršene akustike namenjena održavanju raznih koncerata.
Krajinski Park Rački ribnici bili su nasa sledeca destinacija za obilazak. Ovaj zasticeni regionalni park prostire se na 484 hektara i cuva retke ugrozene biljne i zivotinjske vrste. Tu se nalazi 210 vrsta ptica, 50 vrsta zaba, 12 vrsta vodozemaca. Park je zanimljiv za posetioce jer ovde mogu da pronadju netaknutu prirodu, da interaktivno uce o biljkama i zivotinjama, ali i da se opuste i uzivaju u miru. Oko celog parka su oznacene staze za setnju duz kojih su postavljene informativne table .
Kada smo stigli “kuci”, (kako su to nasa deca govorila za Farmu “Pri Kovačniku”) imali smo još jednu divnu radionicu sa Barbarom. To je radionica pravljenja suvenira – zapravo srca i venčića od pruća. Ponovo smo se svi okupili oko velikog stola i čarolija je mogla da počne. Barbara je iznela kutije pune različitih traka i ukrasa kojima su deca ukrasšavala svoja srca i venčiće. Bilo je divno! Na kraju smo svi zajedno igrali i pevali oko stola. Deca su bila toliko raspoložena, da je Barbara odlučila da svima pokloni čaj Mama Angelice, da im greje njihova mala srca i da ih podseća na taj dan kada budu bili kod svoje kucće.
Nakon večere imali smo pravu žurku! Barbarin sin Alijaš svirao nam je na harmonici poznate tradcionalne slovenacke melodije. OJLA! Svi zajedno smo plesali i pevali. Bilo je to vecče puno ljubavi i čiste radosti. U školi u Franu naučili su nas pesmu i sada smo je svi u glas pevali:
Mi se ‘mamo radi, radi, radi, radi,
mi se ‘mamo radi, radi, radi, radi,
mi se ‘mamo radi, radi, radi, radi,
mi se ‘mamo radi, radi prav zares.
Zakaj se ne bi ‘meli radi, radi, radi,
zakaj se ne bi ‘meli radi, radi, radi,
zakaj se ne bi ‘meli radi, radi, radi,
zakaj se ne bi ‘meli radi prav zares.
- dan
Dan je bio predivan i sunčan, pa smo deca i mi uzivali u pejzažima na putu do vrha planine. Prošli smo pored Areha i Bolfenka (sledeći put ubacujemo i spa deo u našu Zimski bajku ;)). Ubrzo smo stigli do Gondole kojom smo se spustili do Maribora. Uzbudljivo iskustvo za devojčice – vozili smo se desetak minuta dok su ispod nas skijaši jurili po stazi! Autobus nas je u podnožju planine sačekao, pa smo nastavili put prema centru grada.
Prva destinacija bilo je Slovensko Narodno Pozorište Maribor! To je najveća javna kulturna institucija u Slovenijiji. SNG je jedina pozorišna kuća u Sloveniji koja pod svojim krovom ima dramu, operu i balet. Deca su imala privilegiju da prvo pogledaju probu opere i da se popnu na ovu kultnu scenu. Zatim nas je divan gospodin Ivan poveo u obilazak pozorišta. Prvo smo pogledali garderobu, a zatim smo otisli u pozorišni fundus da pogledamo kostime! E tu našoj sreći nije bilo kraja. Deca su birala najznimljivije kostime, divili su se umetničkom radu i isprobavali su različite pozorišne maske!
Maribor je drugi po veličini grad u Sloveniji i regionalno središte pokrajne Štajerske. Grad leži na reci Dravi preko koje su mostovi koji povezuju grad. Grad povezuje planinski masiv Pohorje, Dravsko polje, planinu Kozjak i Slovenske gorice. Istorija i kultura grada je veoma bogata – a nama je to posebno interesantno. Obilazili smo ulice i divili se arhitekturi, ulicama, haustorima i trgovima. Ručali smo u Gostilna Maribor – odličan primer autentično preuredjenog istorijskog prostora.
U Mariboru smo posetili i prvu Valdorf predškolsku ustanovu u okviru koje su deca imala radionicu Euritmije, koja je oblik izražavanja tela kojim govor i muzika postaju živi i vidljivi u izvedenom pokretu. O Euritmiji i našim planovima detaljno čemo vam pisati u novoj priči. Srbija je jednina zemlja u okruženju koja nema Valdorf školu.
Kraj ovog uzbudljivog dana obeležio je madjioničar! Barbara je kao veliko iznenadjenje za naše poslednje veče Zimske bajke pozvala Čarovnika Gregu! Deca su bila oduševljena i rado su izvodila trikove i učestvovali u magičnom programu.
Poslednje veče i mi smo morali da nadjemo vreme za čitanje bajke ispod magičnog pokrivača sa baterijskim lampama. To je naša tradicija koja treba da se ispoštuje. To je zabava koju naša deca obožavaju.
- dan
Barbara se potrudila da spremi specijalitet za doručak – tu je kompot od trešanja bio pun pogodak! Čak je pripremila deci i krofnice za put. <3
Naš poslednji dan je više ličio na proleće nego na zimu. Sunce je grejalo predivnu baštu farme “Pri Kovačniku”, dok su se deca veselo igrala. Onda je usledilo pozdravljanje sa životinjama, sa svakim brežuljkom i biljkom, te divnom porodicom Štern. Upijali smo po poslednji put predivne slike da bismo ih poneli kući i čuvali do sledećeg puta.
Zaključak je da je ovo bila prava Zimska Bajka i da jedva čekamo da se vratimo! Još jednom neizmerno hvala Poloni Račič, turističkom vodiču i prijatelju bez koga ova baka ne bi bila moguća. Takodje hvala čarobnoj profesorki klavira i našoj prijateljici Ivani Matijević, koja je vodila ekskurziju, kao i volela, negovala i učila decu onako kako samo ona ume! <3
Za kraj nam je ostalo da vas još naučimo naš pozdrav:
