Četvrti koncert u okviru BeoBalet ciklusa Klasika za decu rezervisan je za upoznavanje života i dela velikih kompozitora klasične muzike. Na koncertu će nastupiti maldi virtuozi Irena Ogrizović – violina i Mladen Arsenović – violončelo.
Koncert će se održati u nedelju, 25. novembra u 17.00 časova u BeoBalet sali na Novom Beogradu. Ulaz na koncert je slobodan, ali je neophodna rezervacija mesta putem mejl adrese: office@beobalet.com.
BeoBalet ciklus Klasika za decu ima za cilj da deca kroz ovakve koncerte upoznaju što više klasičnih instrumenata, te različitih kamernih sastava i naravno najveće kompozitore klasične muzike.
Ciklus je počeo pre tačno godinu dana, u novembru 2017. godine kada je Trio Artium održao prvi koncert deci. Zatim smo našoj publici predstavili Mistik Cello kvartet i veliki letnji koncert kvarteta Nemanje Nikolića. Rezultat je da svaki naš koncert poseti od 150 do 500 mališana sa roditeljima. Oni se na najlepši način – direktan i interaktivan, od najranijeg detinjstva upoznaju sa klasičnom muzikom. Takodje, podjednako važan segment ovih koncerata je i koncertni bonton, koji deca rado usvajaju.
Dress code: haljinica je obavezna! <3
Koncertni program:
Johan Sebastijan Bah – Air, D-dur iz orkestarske svite broj 3
Žil Masne – Meditacija iz opere Tais
Volfgang Amadeus Mocart – Mala noćna muzika
Johan Pahelbel – Kanon u D-duru
Antonio Vivaldi – Proleće
Antonio Vivaldi – Zima
Veliki kompozitori!
Kompozitor je osoba koja piše notama muziku, a koju muzičari kasnije izvode. Kada je kompozitor veliki muzički genije, onda njegova dela nastavljaju da žive i sviraju se vekovima na najpoznatijim koncertnim pozornicama širom sveta.
Kompozitori sa kojima će se deca upoznati na ovom koncertu su: Johan Sebastijan Bah, Volfgang Amadeus Mocart, Antonio Vivaldi, Žil Masne i Johan Pahelbel.
Johan Sebastijan Bah
Johan Sebastijan Bah bio je nemački kompozitor, orguljaš i čembalista iz doba baroka, široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora i stubova univerzalne kulture. Bah je živeo u 8 nemačkih gradova, što se poklapa sa etapama u njegovom životu i umetničkom razvoju. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine, tehničkog savršenstva i umetničke lepote.
Potiče iz jedne od najznamenitijih muzičkih porodica, koja je proizvela preko 35 značajnih kompozitora i mnoge muzičare izvodjače. Za života je bio poznat kao orguljaš i čembalista, dok je njegovo kompozitorsko stvaralaštvo bilo smatrano običnim poslom profesionalnog muzičara 15 – 17. veka koji je stvarao muziku za prigode na dvoru, u crkvi ili u gradu. Sa 17 godina svirao je orgulje, klavir, violinu, violu pevao u horu i bio pomoćnik kantora. Kasnije je radio kao orguljaš, dvorski i crkveni muzičar, dirigent i učitelj. Stekao je slavu kao izvođač na orguljama i čembalu, i kao muzički improvizator.
Imao je puno dece i želeo da sva njegova deca budu muzički obrazovana i da nauče da sviraju klavir . Zbog toga je napisao puno kompozicija za klavir – od onih lakih , za početnike , do onih jako teških , za koncertno izvođenje
Johan Sebastijan Bah je jedan od najznačajnijih predstavnika univerzalnog humanizma u umetnosti. Tvorac je velikog broja muzičkih oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. Bavio se svim žanrovima muzike osim opere. Duboko religiozan i konzervativan, u svom delu je sjedinio muzičke tradicije protestantskih horova sa tradicijama južne nemačke, italijanske i francuske škole Razvio je polifoni stil kasne renesanse do savršenstva. Njegova dela su izuzetno raznolika sa različitim temama života i smrti, emocije i razuma, nemačke tradicije, religije…
Nakon Bahove smrti, svet je potpuno zaboravio na njega, sve do 19.veka i pojave nemačkog kompozitora, Feliksa Mendelsona (1809-1847).
Mendelson je jednog dana, vraćajući se kući, slučajno svratio u mesaru da kupi meso za ručak. Mesar je za zavijanje mesa upotrebio ispisan notni papir. Kada je stigao kući, Mendelsona je zanimalo šta piše na tom papiru. Razmotao je meso i seo za klavir. Sve vreme dok je svirao pokušavao je da prepozna delo koje svira, ali mu to nije polazilo za rukom. Ono što ga je zbunilo još više je što se radilo o izuzetno kvalitetnom delu i nije mogao da veruje da ga do tog trenutka nije čuo. Nakon raznih neuspelih pokušaja da ustanovi čije je delo u koje je bilo umotano meso, vratio se u onu istu mesaru i pitao mesara odakle mu papir u koje uvija meso. Ovaj mu je odgovorio da kada je kupio tu kuću, na tavanu je pronašao hrpu notnog papira i da bi uštedeo, zamotavao je meso u taj papir. Mendelson je tada pitao da pogleda koliko još papira na tavanu ima, a kada je video gomile i gomile notnog papira, zamolio je mesara da mu proda sav papir. Naravno, mesar je pristao. Mendelsonu su trebale 3 godine da sredi sve. Nekim kompozicijama su falili delovi, nekima je bio izmešan redosled strana, a imao je problema i da sazna ko je autor tih neverovatnih dela., Jer tokom prve polovine 19.veka niko nije čuo za Johana Sebastijana Baha. Kada je, nakon 3 godine, sve završio, odabrao je nekoliko kompozicija koje su po njegovom mišljenju bile najbolje i priredio koncert bahovih kompozicija. Tada se Bah ponovo vratio u muziku i tu je ostao do današnjeg dana.
Volfgang Amadeus Mocart
Volfgang Amadeus Mocart bio je austrijski kompozitor i pijanista, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike. Mocartov rad od preko šest stotina dela, pokriva gotovo sve žanrove njegovog doba, uključujući simfonije, koncerte, kamernu muziku muziku za klavir, operske i horske kompozicije.
Potiče iz porodice uspešnih muzičara. Otac mu je bio Leopold Mocart koji je kao muzičar radio za princa arhiepiskopa Salzburga. Bio je i učitelj i komponovao je po narudžbini. Volfgangova majka se zvala Ana Marija Pertl. Imali su ukupno sedmoro dece, ali je u to vreme bila veoma velika stopa smrtnosti dece i preživeli su samo Volfgang i njegova starija sestra Marija Ana.
Leopold je počeo da podučava svog sina kada mu je bilo samo nekoliko godina. On zapostavlja posao kako bi se posvetio svom sinu i njegovom obrazovanju. Mocart je već sa tri godine znao da svira klavir, a otac ga je učio da svira i violinu. Veoma brzo razvija veštinu sviranja svih tadašnjih muzičkih pravaca.
Leopold je bio veoma posvećen ulozi nastavnika svoje dece, zahtevajući disciplinu i savršenstvo. Na sreću, brat i sestra su bili veoma uspešni. Uskoro je Volfgang prevazišao očekivanja svog oca i sa pet godina piše svoje prve kompozicije i pokazuje neverovatno umeće na klarinetu i violini.
http://www.youtube.com/watch?v=FCi2u265wxQ
Kada je napunio sedamnaest godina, dobio je posao muzičara na dvoru u Salcburgu. Međutim, odrastao je nespokojan i nezadovoljan, često je putovao u potrazi za boljim položajem, ali uvek aktivno komponujući. Tokom posete Beču 1781. godine, nakon što je dobio otkaz na dvoru, odlučio je da se naseli u ovom gradu, gde je kasnije stekao slavu. Interesantno da je Mocart ostao u Beču do kraja života, uprkos tome što je prolazio kroz teške finansijske situacije. U poslednjim godinama svog života, komponovao je mnoga poznata dela, veliki broj simfonija, poznate koncerte i opere, kao i njegovo poslednje delo, Rekvijem.
Antonio Vivaldi
Antonio Vivaldi je bio venecijanski sveštenik i kompozitor iz perioda baroka, kao i poznati violinista. Venecija je u vreme rođenja Vivaldija bila jedan od najuzbudljivijih evropskih gradova, gde su posetioci iz mnogih evropskih zemalja dolazili na venecijanske proslave, karnevale, umetničke izložbe, a iznad svega da slušaju najnoviju muziku tog vremena
Vivaldi je jedan od najznačajnijih i najprogresivnijih kompozitora barokne muzike i jedan od najboljih violinista svog vremena.
Verovali ili ne njegov opus obuhvata čak 417 koncerata za solističke instrumente i orkestar, 61 končerto groso, 23 simfonije, 46 opere, 38 kantata, oratorijuma i duhovnu muziku. Najpoznatija su njegova Četri godišnja doba.
Iako je komponovao mnogobrojna muzička dela i zaradio mnogo novca ipak je na kraju umro kao siromašan čovek u Beču 28. Jula 1741. u 63. godini života. Nakon smrti pao je u skoro potpuni zaborav, a tek 1926. počinju se otkrivati njegova muzička dela, dokumenti, pisma i fakti. Od tada skoro da ne prođe godina, a da se nešto novo ne otkrije vezano uz ime ovog slavnog baroknog kompozitora
Žil Masne
Žil Masne je bio francuski kompozitor. Najpoznatiji je po svojim operama, a najveći uspeh postigle su njegove opere Manon (1884), Werther (1892) i Thaïs (1894).
Pored opera, Masne je komponovao koncerte, baletsku muziku, oratorijume, kantate i oko dvesta pesama. Neka od njegovih nevokalnih ostvarenja postigla su široku popularnost i često se izvode: Méditation religieuse iz opere Thaïs, Aragonaise iz opere Le Cid i Élégie za solo klavir.
Johan Pahelbel
Johan Pahelbel bio je nemački barokni kompozitor, orguljaš i profesor muzike. Smatra se najvećim orguljašem južne nemačke škole. Komponovao je duhovnu i svetovnu muziku i doprineo razvoju prelida i fuga.
Njegovo delo je bilo izuzetno popularno među savremenicima. Imao je mnogo učenika tako da je postao uzor kompozitora južne i centralne Nemačke. Danas je od njegovih mnogobrojnih dela najpoznatiji Kanon u D dur.
* Kratke biografije kompozitora preuzete su sa sajta https://sr.wikipedia.org
