Sveti Sava školska slava!
Svetog Savu obeležavaju sve škole u Srbiji. Tom prilikom mi smo pripremili izbor najlepših recitacija i pesama za decu o Svetom Savi.
HIMNA SVETOM SAVI
Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i škole
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava
Gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
S neba šalje blagoslov
Sveti otac Sava
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava.
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu,
pred prestolom Tvorca!
Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi,
Da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo, ti pomozi,
Počuj glas svog roda,
srpskoga naroda!
RASTKO
Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?
„Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata,
Sedi oci,kaludjeri otvorte mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće,a odmora slabe noge,
Klonulo je moje telo,umorne su moje noge-
Al je krepka volja moja,što me noćas vama vodi,
Da posvetim život rodu,otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore,carsku krunu i porfiru,
I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvorte mi časni oci,manastirska teška vrata,
I primite carskog sina ko najmladjeg svoga brata….“
Zaškripaše teška vrata,a nad njima sova prnu
I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
A na pragu hrama svetog,gde se Božje ime slavi,
Sa buktinjom ,upaljenom, nastojnik se otac javi.
On buktinju gore diže,iznad svoje glave svete
I ugleda,čudeći se,bezazleno,boso dete.
Visoko mu bledo čelo,pomršene guste vlasi,
Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze,poljubi mu čelo bledo,
A kroz suze prošaputa:“Primamo te,milo čedo“.
Vekovi su prohujali od čudesne one noći-
Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći-
Al to dete jošte živi,jer njegova živi slava,
Jer to dete beše Rastko,sin Nemanjin,Sveti Sava.
SVETI SAVA
Rastao je dečak Rastko
hranila ga rujna zora,
on napusti dvore oca
a primi ga Sveta gora.
Sveti Sava rasu slova
kao ratar žita nova
da naraste znanje đaku
i uzvisi glavu svaku
SVETI SAVA
Bio je dete od glave do pete,
zvao se kratko – Nemanjić Rastko.
Hteo je da uči, da znanje svije,
al` škole bilo nijedne nije.
Zato je ustao u ranu zoru
i pobegao na Svetu Goru.
Tu je u osami manastira
učio staze ljubavi, mira.
Post`o je mudra, učena glava,
svetitelj srpski – Sveti Sava.
NA SVETOG SAVU
Gde god ima srpsko dete
Venac slave danas plete,
Gde se srpski piše, zbori,
Tamo sveća danas gori.
Gde su srpske crkve, škole,
Danas Srpčad Boga mole
Da im pruži ruku svetu
Da dostignu željnu metu.
Slave deca svoju slavu
Carskog sina – Svetog Savu.
Lica su im puna milja,
Jer ih Svetac blagosilja.
NEMANJIN SIN
Kažeš, bio je prosvetitelj,
prvi književnik, prvi svetitelj,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, bio je Nemanjin sin,
učen i smeran, plemenit i fin,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, otvorio je zaključane dveri,
budio nadu, krotio zveri,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, podizao je manastire svete,
srpski se rod njime diči,
ali je pre toga bio samo dete
koje možda baš na tebe liči.
PRED IKONOM SVETOG SAVE
Na istoku zora plava
Prvim zrakom prosijava,
Iz kreveta ja ustadoh,
Pred ikonu divnu stadoh
Svetitelja Save,
Naše srpske slave.
Oj, ti srpski svetitelju!
Ispuni mi mladu želju:
Mržnju, zlobu, bedu, baci u prašinu,
Neka Srbe ljubav vodi,
SVETI SAVA
Jutros me je probudila,
veleć moja majka draga:
„Ustaj kćeri moja, osviće nam
srpskog roda Sveti Sava“.
Ustala sam, obukla se,
pošla rado, evo, amo
da zajedno mili gosti,
Svetog Savu proslavimo.
Svaki Srbin danas peva:
„Uskliknimo s ljubavlju“
a njegova pesma leti,
u nebesa Svetom Savi.
SRPKINJICA
– Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada,
Gde si do sada bila? Kuda misliš sada?
– U igri, u polju provela sam leto,
Pa veselo sada u školu me eto.
Ah, kako je lepo,
kad bi mogo znati,
Ravnim poljem ići,
šareno cveće brati!
Moj najlepši venac,
što sam poljem brala,
Učitelju svome
baš jutros sam dala-
Tim najlepšim cvećem,
kao darom slave,
Da ukrasi ikonu svetitelja Save.
Svetosavsko blago
Od predaka svojih
kroz Svetoga Savu,
primili smo veru,
krst časni i slavu.
Kroz vekove mnoge
ovo divno blago
Srbinu je svakom
uvek bilo drago.
Ovo blago što su
nama dali preci
sačuvajmo dajmo
i mi svojoj deci.
VREME RAĐA BORCE
Carevaše nekad
neznanje i beda,
carevaše nekad
– dok ne beše njega!
Ali vreme rađa junake,
borce i učenjake,
vreme rađa ljude prave,
ljude poput Svetog Save!
Vreme rađa hrabre borce,
da od vere dižu dvorce,
u dvorcima danas đaci slave,
i idu putem Svetog Save!
Carevaše nekad
neznanje i beda,
carevaše nekad
– danas slika bleda,
ko ne vidi, neka pogleda
ovu zlatnu decu,
đake prvog reda!
ŽELJA SVETOG SAVE
Dvadesetog ovog veka
Sveti Sava na nas čeka.
Sa visine on nas gleda,
Gde brat bratu mira ne da,
Pa se moli Višnjem Bogu
Da nam dade ljubav, slogu.
On poziva braću milu
Da čuvaju srpsko slavlje
I da drže pravoslavlje.
Da se srpski jezik širi,
Da se brat sa bratom miri,
Da se slavi srpska slava
To nam želi Sveti Sava.
SVETSKI ČOVEK
Mnogo znade mali Rade:
Kako crnci kuće grade,
Kako mali majmun spava,
Kad se teli morska krava.
Gde kornjača leže mlade,
Šta Eskimi s ribom rade.
Samo slabo, mnogo slabo
ćirilicu Rade znade.
On govori strane reči,
Znanja mu je puna glava,
Samo nije baš siguran:
Ko to beše Sveti Sava?
Rade, Rade, srpski jade,
Bez korena ti si drvo,
Budi svetski, zašto ne bi,
ali srpski budi prvo!
Srpče o Svetom Savi
Sve što srpskim duhom diše,
Srpski zbori, srpski piše,
Pomen čini, slavu slavi,
Poje pesmu Svetom Savi.
Sveti Sava Srbe voli
Za Srbe se Bogu moli
Srpskom rodu daje krila
Srpsku decu blagosilja.
I Sava nas sve poziva,
Bliže Bogu nas doziva,
I nauci svetoj uči,
Božjem strahu da pouči.
Pamtićemo dok smo živi,
Svetog Save lik nam mili,
A blagoslov njegov sveti
Svako Srpče nek posveti.
MLADI RASTKO
Sve imanje – u Nemanje,
i njegova kruna carska;
i još više a ne manje
nije vredno malog Rastka.
Videlo se od rođenja
da će steći Božju slavu;
i uz pomoć – proviđenja,
izrasti u – Svetog Savu.
ZAVET
Na dan ovaj Svetog Save
kad ga Srbi svuda slave,
da Gospodu zavet damo,
da Mu tvrdo obećamo:
„Ići ćemo putem slave –
starim putem Svetog Save,
živećemo mi u slozi!
O Gospode, ti pomozi!“
SRPSKA SLAVA
Danas širom belog sveta,
svugde gde se srpski zbori,
„Uskliknimo Svetom Savi“
pobožna se pesma ori.
Danas svaka srpska kuća,
uz molitve Bogu svete,
Svetom Savi sveću pali
i zelene vence plete.
Danas Srbi, svi i svuda,
slave jednu istu slavu:
proslavljaju svetitelja
svoga srpskog – Svetog Savu.
NA SVETOG SAVU
Maleno sam đače, maleno mi znanje:
tek sam upoznao bukvar i čitanje,
ali već znam i ja za Svetoga Savu
i razumem lepo današnju proslavu.
Sveti Sava beše sin kraljevske krvi, veliki učitelj, prosvetitelj prvi;
On je otvarao prve crkve, škole
i učio Srbe da se Bogu mole.
Zato celo Srpstvo danas slavu slavi
i s ljubavlju kliče Svetitelju Savi.
POZDRAV
Srećna vam slava, Srbi čestiti
Svetoga Save koji vas štiti.
Danas se slavi Svetitelj Sava
Crkve i škole Vrhovna glava.
Slava je ovo značaja retka
Veliki Uskrs Velikog Petka.
Srbin je tlačen, Srbin je gino,
Sveti mu Sava okove skino.
Mnogo ti hvala, naš Sveti Savo,
Ponosna slavo, vrhovna glavo
Šta je sad Srpstvo sa sviju strana
Jednoga krova – jednoga stana.
I Tebi hvala, o, Bože pravde,
Što Svetoga Savu Srbima dade.
Podaj mu i sad čelične snage
I mnogo Tvoje pomoći blage.
Srećan vam praznik, deco i ljudi!
Srećna vam slava Srpčad i Srbi!
MOLITVA SVETITELJA SAVE
Pred prestolom Svevišnjega
Sveti Sava Boga moli,
Boga moli, suze roni
I ovako on govori:
„Rod je srpski dragi Bože,
U poslednje ove dane
Teško Tebi sagrešio,
Od Tebe se otpadio.
Ali imaj jošte srca
Koja Ti se, Bože mole:
To su deca, deca srpska,
Ona Tebe, Bože vole.
Stariji su zanemogli,
Srcem svojim otežali,
A deca su himne Tebi
Ponajlepše ispojali.
I za njih se, Bože, molim:
– Daj im, Bože, snage nove
Da obnove crkvu srpsku,
Tvoju slavu na vekove.“
SVETI SAVA POJI VEROM
Kada nešto teško skrivam
i sneg mi u lice veje
Putevima mojim sivim
SVETO SAVA SPOKOJ SEJE
I molim se nebesima,
Misao mi gore hrli,
Kad se borim sa gresima,
SVETI SAVA PRAŠTA GRLI.
I sedim iz plamen sveće,
Saglasan sa svojim perom,
Na hartiju stih mi sleće,
SVETI SAVA POJI VEROM.
SLOVO O SVETOM SAVI
Sunce pio Srbiju opio
opio je nadom i lepotom
prah od cveta bio
pred golgotom.
Molitva mu bila saputnica
Srbija mu raspevana tica
čuva gusle da ne budu neme
da im pesma nikad ne zaneme.
Srcem hteo snove da raspeva
dušom hteo ptice da natpeva
na lomači ostao je jači.
Na licu mu vidim Studenicu
javu pleo i snove ispleo
Sveti Save pretke vaskrsava.
NEMANJIN SIN
Kažeš, bio je prosvetitelj,
prvi književnik, prvi svetitelj,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, bio je Nemanjin sin,
učen i smeran, plemenit i fin,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, otvorio je zaključane dveri,
budio nadu, krotio zveri,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, podizao je manastire svete,
srpski se rod njime diči,
ali je pre toga bio samo dete
koje možda baš na tebe liči.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
