Razgovarali smo sa Oliverom Viktorović Djurasković o bajkama, mašti i značaju glume za razvoj dece. Unapred se radujemo ovoj glumačkoj avanturi BeoBaleta, jer zajedno još više radimo na samopouzdanju, sigurnosti i mašti naše dece.
Olivera je diplomirala Glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, već dugo je profesor, a ostvarila više od 100 uloga na scenama Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Pozorišta „Boško Buha“, Pozorišta „Dušan Radović“, Srpskog narodng pozorišta u Novom Sadu, Kruševačkog, Subotičkog, Zrenjaninskog pozorišta itd.
Nama je glumica i profesorka Olivera Viktorović Djurasković veoma posebna jer već 22 godine vodi Pozorište Pan Teatar. To je posebno dečije pozorište na čijoj sceni se svake godine odigra tri do četiri dečije premijere. U okviru Pan Teatra postoji i dečiji i omladinski dramski studio, koji neguje i razvija male glumce.
Kada ste odlučili da se bavite glumom? Glumom sam odlučila da ću se baviti još kao dete. Odrasla sam u glumačkoj porodici i ceo moj svet bio je u pozorištu i školi. Vrlo rano sam i sama stala na scenu. Do upisa na Akademiju bila sam i član amaterskog pozorišta, obzirom da tada nije bilo dečijih i omladinskih dramskih grupa.
Kako se prepoznaje talenat za glumu kod dece? Talentovana deca su obicno vrlo vidljiva. Ističu se svojom maštom i kreativnošću i puna su pitanja, ne ustručavaju se i obično se spontano nametnu svojim šarmom.
Da li je svaki čovek pomalo glumac u svojoj biti? Svaki čovek je u životu ponekad u situaciji da bude glumac, ali nisu svi jednako uverljivi pa to često bude loša gluma.
Koji su benefiti pohadjanja radionica glume u ranom uzrastu? Za decu su radionice glume značajne i korisne čime god da se u životu bave. Kroz te radionice stiču samopouzdanje, sigurnost prilikom javnog nastupa i svakodnevne komunikacije, razvijaju maštu i kreativnost, uče se čistoti govora, razvijaju pažnju i motoriku.
Po čemu je pedagoški rad sa decom u ranom uzrastu specifičan? Značajno je u ranom detinjstvu pohadjati glumu zato što su deca najbolji materijal, neposrednni su i opušteni. Najbolji metod je učenje kroz kreativne igre i vežbe koje su takodje shvaćene kao igra. Moje iskustvo je da se tako bez pritiska postižu najbolji rezultati.
Da li današnja deca imaju maštu? Današnja deca imaju maštu ali je naša dužnost da im pomognemo da se ta mašta razvija u pravom smeru tj. da je kanallisemo.
Koja je vaša omiljena bajka i šta biste deci preporučili da čitaju kao deo obavezne literature svakog detinjstva? Moja omiljena bajka je Petar Pan. Možda zato sto sam uvek želela da ostanem dete i mislim da je dobar deo mene i dalje dete. To je svakako bajka koju preporučujem svoj deci.
Da li su gluma i balet povezani? Gluma i balet su naravno vrlo povezani s tim što je u baletu akcenat na plesu, a u glumi uglavnom na govoru. Ali dobar baletan ili balerina svoje emocije osim plesom izrazavaju i mimikom, zapravo istinskom emocijom koja ne moze biti vidljiva samo preciznim korakom, koreografijom.
Da li roditelji i deca dovoljno posećuju pozorište u doba globalne digitalizacije? Mislim da je mali broj roditelja koji svoju decu redovno vode u pozorišta. A odlazak u pozorište je važan deo vasitanja dece. Pozorište ima misiju da pomogne u odrastanju dece u ispravne, odgovorne i pravične ljude.
Vaš savet za srećno detinjstvo? Moj savet za srecno detinjstvo je: „Igrajte se i družite, tako se najlakse i najbolje uči i tako ćete odrasti u srecne ljude“.